Ručak kod gospođe Nevenke iz Zagorja bio je zakazan, ispričala nam je, na Božić u jedan sat. “Nabavila sam puricu, ispekla sam četiri vrste kolača, na ploči štednjaka sam dan ranije sama ispekla mlince. Imala sam litru vina, sin je rekao da će još donijeti. Nikoga za ništa nisam zadužila, sama sam i imam vremena. Novaca sam imala, najviše me koštala purica. Ma nekako sam stavila na kup novce za sve”, rekla je.
Ima dva sina, kaže, oba imaju obitelj i žive u Zagrebu. “Sinovi su mi dobri, iako se ne vidimo često. Unuci su češće dolazili dok su bili mali, znali su ih ostaviti kod nas dok mi je još suprug bio živ. Jedna snaha je znala doći sa sinom na vikend i prespavati, ali druga nikad nije ostala duže od par sati. Nisam joj to uzimala za zlo”, rekla je.
Zajedljivost na djelu
Na božićnom ju je ručku, kaže, ipak smetala snahina zajedljivost. “Prvo je, čim mi je čestitala, rekla da je mom ‘sineku rekla da mi nešto kupi, ali da nije’, a da je ‘ona imala previše toga sama za obaviti’. Zar je to lijepo reći, molim vas? Bolje bi joj bilo da je šutjela, nego da me ide na fino uvrijediti na sam Božić, prije ručka”, povjerava nam gospođa Nevenka telefonski.
Imala je taj dan, kaže nadalje, pune ruke posla. Puricu je pekla šest sati. “Sva sam već bila zajapurena od te purice, nije mi trebalo nikakvog dodatnog stresa. Druga snaha mi je lijepo i diskretno odložila vrećicu s vinom i kavom, stavila sa strane bez puno riječi. A ovoj bi zbilja bilo bolje da nije spomenula poklone, nitko od njih ništa nije tražio. Djeci sam kupila slatkiše i čarapice, a za snahe mi je žena u ljekarni povoljnije napravila kremu, jer se poznajemo. Sinovi su dobili po litru vina. Ja za sebe nisam očekivala ništa”, otkriva nam.
Ni za stolom nije šutjela
“A kako je prošlo za stolom?”, pitali smo ovu otvorenu umirovljenicu. “Sve je bilo dobro dok ova ista snaha nije krenula prigovarati da joj sve pliva u masti. Pravila sam se da ništa ne čujem, ali su joj ostali rekli da im je baš ukusno sve pa nisam morala ništa reći. Srećom nam je sve u svemu svima bilo lijepo. Jedino sam navečer već padala s nogu od umora. Ja se sad već dva dana oporavljam”, povjerila nam je te se nasmijala. “Prošlo je i to, volim kad dođu, volim i kad odu”s, nasmijala nas je.
A kako je prošao vaš božićni ručak?
Zanima nas vaša priča
Želite li i vi, posve anonimno, podijeliti svoje iskustvo i viđenje ove teme s nama i našim čitateljima, možete to učiniti putem web obrasca Povjerljivo. Napišite svoju priču!
