Aktivno starenje
Želimir Sappe: ‘Proglasili su me influencerom, ali ne znam kako se to radi’
Želimir Sappe i njegova supruga Alemka poznata su lica s malih ekrana i sa stranica žurnala. U mirovini ne miruju, već se, mogli bismo reći, radno zabavljaju. Spajaju ugodno s korisnim. Kako su, ne svojom krivicom, postali ‘utjecajnici’, objasnili su za naš portal.
“Gospodin Želimir Sappe, umirovljenik iz Zagreba, sa svoje je 74 godine najstariji hrvatski influencer.” Naslovi tog tipa nedavno su objavljeni na nekoliko domaćih portala. No kad smo stupili u kontakt s vrlo simpatičnim Želimirom, ustanovili smo da priča nije baš onakva kako su je prenijeli neki mediji – već da je puno zanimljivija! No krenimo redom…
Gospodin Želimir, inače umirovljeni serviser električnih uređaja i pravi “Zagrepčanec”, veliki je vicmaher što nam je demonstrirao odmah na početku razgovora kad smo ga zamolili da nam otkrije odakle potječe njegovo neobično ime. “Ja sam vam po pradjedu Francuz. Iz čeških Sudeta. I onda je on na Jelačić placu zafuliral mojoj prabaki Šestinčanki koja je tam prodavala svoje mesne proizvode”, započinje svoju priču Želimir.
“Kad je Napoleon došao u Sudete, za njim je došla vojska, a za vojskom kurve. A kad je otišla vojska, otišle su i kurve, a ostali kurvini sinovi. E to vam je moja familija! Slobodno to napišite, pa ja to svima govorim. Ja sam to jednom rekao i policajki na mađarskoj granici, opala je na pod skoro. Ali me je ipak pustila prek granice.”
No nastranu sad i francuski vojnici i mađarske policajke, odakle Želimir Sappe na Instagramu? “Redateljica Judita Gamulin snimala je dokumentarac o društvenim mrežama i lažnim šprehama koje se oko toga vrte u sklopu serijala ‘Kolaži o laži’ koji su se emitirali na HTV-u. I tako je ona mene pitala bih li sudjelovao. Inače, supruga i ja snimamo reklame, radimo kao statisti i članovi smo casting agencije Serena Pro. Redateljica Judita je u agenciji pitala imaju li nekog starijeg gospodina koji je razgovorljiv, pa su joj preporučili mene”, otkriva Želimir neobičan posao kojim se on i supruga Alemka bave.
“Nemam pojma o influencanju“
“Tada su me spojili s Ellom Dvornik. Ona mi je otvorila taj Instagram profil. Došli su k nama doma i iz našeg albuma izvukli tih nekoliko fotografija pa ih objavili na Instagramu. Začudili su se kako moja žena ima preko 20 albuma sa slikama u kojima je dokumentirano sve još od početka naše veze. I tako je došlo do toga da sam ja najstariji influencer – a pojma nemam o tome! Ella me je obećala naučiti, no međutim nije. Nakon toga su me počeli zvati novinari, RTL, Yammat i drugi, a ja nisam znao kakav se to dokumentarac snima i kaj smijem, a kaj ne smijem reći”, priča gospodin Želimir uz smijeh.
Inače, kći mu već 27 godina živi vani i s njom komunicira preko laptopa. Djeca su mu, kaže, napisala koji gumb treba stisnuti da može s njima razgovarati. “No onda mi se laptop pokvario, pa sad imam internet preko mobitela, ali se baš ne služim puno s njim. Znam pročitati kad mi netko pošalje poruku, ali u principu o Instagramu i o tome, nemam pojma. Kad god nešto zaškripi, odem tu dolje do jednog prijatelja koji se malo kuži u to pa mi on malo pomogne”, otkriva nam Želimir svoju “tajnu”.
No, kako to ponekad biva, Želimirov Instagram otvoren za potrebe snimanja serije, nakon emitirnja emisije postao je viralan i svi su htjeli upoznati “najstarijeg hrvatskog influencera”.
“Prilog s nama je bio emitiran u zadnjoj epizodi. To smo snimali u kinu Urania. Moj je Instagram počelo pratiti jako puno ljudi, a zvali su me i novinari. Bilo im je interesantno kaj je tako puno ljudi počelo pratiti taj moj Instagram. I tako sad to ide. Zvali su me i s radija Yammat i s Katoličkog radija. I to je taj moj ‘influencerski’ put”, kaže Želimir.
Bolje spikanje nego tipkanje
“Ja otprilike znam što je posao influencera, ali ne znam kak se to radi. Znate kako to ide, možete mi sto puta nekaj reći, a ja sâm moram bar deset puta nekaj napraviti da bih znao. Zato nam je jednostavnije da nam to sve unuci naprave. Ja sam vam radije za spiku, nego da tu nekaj tipkam. A znam i nekaj fulati. Tak sam na Mirogoju slikal grobove od moje familije da znam točno tko je kad živio, i onda sam to slučajno objavio na Instagramu. I onda me zove unuka i veli mi: ‘Otata, pa kaj si to metnul na Instagram?’ Tak da nisam baš nutra s tim. Ova dva najmlađa unuka koji imaju 12 i 14 godina jako se dobro kuže u to pa mi oni pomognu kaj trebam. Ali i ja sam malo lijen za te stvari.”
“Izgleda da ga je prošlo, nikak da se tog prihvati”, ubacuje se gospođa Alemka. “Sad kad smo bili kod unuke u Njemačkoj, ona nam je sve sredila preko interneta, i karte i check-in… Ma puno je lakše kad se sve može preko interneta. A mi smo kao koferi samo išli na aerodrom i otputovali.”
“Ona je sve to od doma napravila!”, dodaje Želimir. “Ma ja znam da je to genijalno kad možeš sve iz fotelje obaviti, ali ja sam malo komotan. Ja sam starog kova pa mi se ne da s time se baviti. Više sam za društvo, za druženje i tak. Ja sam lajavac pa mi je to jednostavnije.” Sada mu na Instagram ponekad fotografije stavljaju kći i unuci, ali i kolege planinari iz planinarskog društva Grafičar.
Zanimljiv i unosan posao statista
Inače, priča o tome kako su gospodin Želimir i supruga Alemka počeli statirati u filmovima i reklamama, jako je zanimljiva.
“U tome smo aktivni već dvadesetak godina. Inače počeli smo u kazalištu, jer Planinarsko društvo Grafičar ima svoje kazalište, pa smo glumili u predstavama, žena u dvije, a ja u četiri. To nam je dobro išlo pa smo se učlanili u dvije-tri agencije i počeli su nas zvati. Režiser nas pogleda i ako je zadovoljan, pozove nas na snimanje”, kaže Želimir.
“To vam radimo zato što imamo jako ‘velike’ penzije. A da doma samo ne gnjilimo i ne gledamo televiziju, uključili smo se i statiramo. Ja sam imala sreće pa sam znala dobiti i koju reklamu. Tako si malo popravljamo kućni budžet. Imamo petero unučadi, a znate kao je s rođendanima i Svetim Nikolama i Božićima. Sada im baka i deda mogu kupiti darove”, kaže gospođa Alemka i dodaje kako su joj u najljepšem sjećanju ostala ona snimanja na kojima je dobro zaradila.
“Dobru lovu dobijete jedino ako snimate za strance. Zadnje sam snimala u Sloveniji za neku norvešku firmu. To je bilo jako lijepo. Provela sam četiri dana u Sloveniji u hotelu s pet zvjezdica i još sam nešto zaradila. Tada sam zaradila, mislim, čatiri penzije. A ja inače imam ‘jako veliku’ penziju: 1.300 kuna. I još se lijepo odmorila od muža”, kaže uz smijeh Alemka.
Umjesto salse – rock
Doživljaja sa snimanja doista ima mnogo. “Jednom smo za potrebe neke serije morali plesati salsu za što su nam dali profesionalnog učitelja. A ja i žena smo pravi čageri, rokeri. Jer čaga ne pita za godine. No taj se ples snimao između radne površine u kuhinji i stola. Tako da plesni korak i nije bio bitan. Mi smo slušali muziku i samo plesali. No zapravo smo plesali rok. A režiserka je stvarno uživala i sve je bilo snimljeno u prvom pokušaju”, kaže Želimir.
Za taj su posao od svoje agencije dobili priličan honorar, a onda potpisali ugovor s Amerikancima za autorska prava na emitiranje.
“Za dva-tri tjedna stiže nam poziv da dođemo po lovu za tu reklamu i od Amerikanaca. Jako sam se začudio i rekao da sam za to već dobio, a oni mi vele da nam pripada isti takav iznos i od Amerikanaca kako bi oni imali prvo prikazivati snimljene materijale na kojima smo mi. Bili smo oduševljeni! Tak da kad mi sad netko spomene Amerikance, sav se naježim”, kaže Želimir.
Ako bi morali uspoređivati rad u kazalištu i na filmu, bračni par Sappe slaže se kako je kazalište ipak puno teže. “Na filmskom setu ti je najvažnije ne buljit u kameru. A kaj je najveći štos, više glumci pogriješe nego mi statisti. Kad režiser nešto veli, mi se toga držimo. A nismo tak glupi da nekaj ne bi shvatili. Zato nam je jednostavno to raditi jer poslušamo što nam se veli”, kaže Želimir.
Snimanja mu nisu tlaka
“Ako imaš neki tekst, dobiješ ga ranije da ga naučiš. No to nisu neki veliki tekstovi. Duže tekstove smo dobivali kad smo bli u amaterskom kazalištu. Ja sam imala takvu tremu da posije više nisam htjela nastupati, iako su me hvalili. No moj muž nije imao tremu pa je sudjelovao u još par predstava”, dodaje gospođa Alemka.
“Glumio sam advokata, policajca, bodigarda… svašta. A na filmskim setovima se družiš s ljudimam i praktički više sjediš sa strane nego kaj nekaj snimaš. Ima puno čekanja. Evo sad smo snimali za Spar, za ovu akciju u kojoj se pomaže mladim OPG-ovcima. Imali su nekakav sok pa mi je pomoćnica režisera rekla da se okrenem prema kameri i izgovorim taj tekst, kako je to super za mlade i da izbacim neki štos i to je sve skupa trajalo pet minuta”, kaže Želimir, na što Alemka dodaje: “Moj muž je i inače jako elokventan. Dapače, često se ne može ni zaustaviti. Uvijek priča viceve i sve zabavlja. Na snimanjima ga nekad moramo zaustavljati da kaže pravi tekst.”
S time se Želimir brzo složio: “Ja sam animator! Mi smo vam u Grafičaru imali jednog predsjednika s kojim saam se ja jako dobro kužio. Kad je on nekaj izvalio, ja sam nadometnuo ili obratno, tak da je uvijek bilo veselo. Također, već 40 godina se družimo s članovima planinarskog društva Delo iz Slovenije, pa mi idemo k njima ili oni k nama na izlete. To bude jako zabavno i duhovito. Oni govore slovenski, ali dosta kuže hrvatski jer su svi u godinama kad su učili hrvatski.”
Cure ga obožavaju
“Uvijek bude dobrih štoseva. Recimo, mene vam svi zovu Campi. A ovaj jedan mi je stalno govorio Čampi. Ja nisam kužil zakaj on to radi. I sad kad smo zadnji put bili na Sljemenu, ovaj ga prijatel pita: ‘Pa kakav Čampi? Čovjek se zove Campi.’ A on meni veli da zakaj ga nisam ispravio kad me cijelo vrijeme krivo zove. A ja mu kažem da sam mislio da ima govornu malu pa ga nisam htio ispravljati i tako, možda, uvrijediti”, kaže Želimir uz smijeh.
“Moj muž vam mora imati publiku i onda ima posebnu inspiraciju. Izdržala sam 54 godine u braku, sama se sebi divim. Uglavnom, Želimir je zabavan i zna hiljade viceva, pa kad dođu ovi mladi ljudi u planinarsku školu, onda to bude friška publika. Te sve mlade cure ga obožavaju. Doma, valjda, imaju mamu i tatu koji su ozbiljni i mrgudi, pa se oduševe kad vide da se i ljudi u godinama znaju zezati. Općenito se jako dobro slažemo s mladim ljudima”, zaključuje gospođa Alemka Sappe.